Gotovo 50 odsto potrošača u Srbiji smatra biometrijsku identifikaciju bržim i jednostavnijim rešenjem od upotrebe lozinki prilikom potvrđivanja mobilnih plaćanja, pokazuje regionalno istraživanje kompanije Visa, sprovedeno u okviru kampanje „U korak sa digitalnom budućnošću“. Istovremeno, većina veruje da je sigurnost jedna od glavnih prednosti biometrije, a čak 58 odsto ispitanika istaklo je očitavanje otiska prsta kao bezbedniju metodu u poređenju sa ostalim načinima autentifikacije.

Sistemi poslednje generacije, oni najsavremeniji, mogu da pruže identifikaciju trodimenzionalnog modela lica, prepoznavanje rasporeda vena, analizu DNK strukture, detekciju mirisa i specifičnih hemijskih svojstava kože za svakog čoveka tokom plaćanja. Međutim, od svih biometrijskih opcija, građani Srbije najbolje su upoznati sa prepoznavanjem lica (59 odsto) i očitavanjem otiska prsta (57 odsto).

Više od polovine navodi da poznaje metode skeniranja oka i prepoznavanje glasa, dok je najveća nepoznanica identifikacija na osnovu rasporeda vena (70 odsto korisnika kartica nikada nije čulo za ovu mogućnost).

Broj redovnih korisnika biometrijskih plaćanja u Srbiji i dalje je veoma nizak. Deset odsto ispitanika je reklo da redovno koristi otisak prsta prilikom plaćanja, ali je upotreba ostalih opcija gotovo zanemarljiva.

Kada je reč o tradicionalnim načinima autentifikacije, uključujući upotrebu lozinki, 33 odsto ispitanika navelo je da ima sumnje u pogledu sigurnosti prilikom njihovog unosa. Gotovo 60 odsto potrošača, pritom, koristi različite varijante za svoje digitalne servise, dok svega 14 odsto upotrebljava istu lozinku za svaki od naloga. Oko 44 odsto građana smatra frustrirajućim to što ponekad ne može da se seti svoje lozinke ili PIN koda zbog čega mora da menja karticu, gubi vreme, odlazi u banku i slično.

U isto vreme, svaki sedmi potrošač u Srbiji je u nekom trenutku odustao od internet kupovine zato što je zaboravio svoju šifru za korisnički nalog u online prodavnici, a svaki deseti zato što mu nije stigla jednokratna lozinka od banke putem SMS-a. Problem i teškoću često predstavlja i logovanje na online naloge iz tehničkih razloga. Jedan od efikasnih načina da se prevaziđu ovi nedostaci jeste primena biometrijske tehnologije, koja potrošačima omogućava da jednostavnije i brže realizuju nabavku željenih artikala.

Sve to vodi do podatka iz istraživanja prema kome svaki treći potrošač kao glavnu pogodnost primene biometrije navodi i činjenicu da ne postoji mogućnost gubljenja ili zaboravljanja lozinki ili PIN kodova. Ukoliko se izgubi mobilni telefon ili kompjuter, podaci su zaštićeni i ne mogu biti neovlašćeno upotrebljeni, svesna je četvrtina ispitanika.

Korisnici kartica u Srbiji imaju veće poverenje u biometrijska plaćanja ukoliko im tu opciju nude banke ili izdavači kartica, najviše iz razloga što su sigurniji da će njihovi podaci na taj način biti zaštićeniji.

Kao nedostatak, ističe se bojazan da ova tehnologija neće uspešno da funkcioniše, kao i manjak komfora prilikom korišćenja biometrije na javnim mestima.

„Verujem da će biometrija postati standard u mobilnim plaćanjima. Kompanije širom sveta već počinju da koriste tehnologije poput skeniranja otiska prsta i prepoznavanja lica, a kolika je njihova učestalost govori i podatak da se godišnje preuzima 770 miliona aplikacija biometrijske autentifikacije. Tehnologija donosi ne samo pogodnost, već i novi oblik bezbednosti i provere identiteta. U regionu će biti zanimljivo videti kako će potrošači da prihvate ovakve prednosti prilikom mobilnih plaćanja. Visa je već započela da primenjuje biometriju u Srbiji, kao što je Apple Pay, koji smo uveli zajedno sa Raiffeisen bankom. Budućnost nam otvara sve više mogućnosti kako se nove aplikacije pojavljuju na tržištu“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Da biometrija ima veliki potencijal u Srbiji potvrđuje i činjenica da je 41 odsto potrošača iskazalo interesovanje da u budućnosti koristi moderne tehnologije prilikom potvrđivanja digitalnih plaćanja.

Najbolje rezultate po ovom pitanju u regionu beleži Severna Makedonija, gde je 70 odsto kupaca izrazilo želju da u narednom periodu primenjuje metodu otiska prsta za autentifikaciju tokom plaćanja. U Bosni i Hercegovini je to 37 odsto, a u Crnoj Gori 39 odsto potrošača.

Visa je posvećena pružanju podrške privredama koje su pogođene pandemijom i želi da im svojom ekspertizom, analizom podataka i proizvodima omogući da što pre stanu na noge. Svetski lider u digitalnim plaćanjima sproveo je regionalno istraživanje o beskontaktnom plaćanju, e-trgovini i upotrebi biometrije kako bi upoznao javnost sa novitetima u potrošačkim navikama i na taj način pomogao preduzećima prilikom donošenja važnih odluka.