Razvoj elektronskog uređaja podrazumeva mnogo više od pisanja programa. Potrebno je uskladiti komponente, proveriti potrošnju energije i otkriti zašto nešto ne radi kako je zamišljeno. AMD je 30. septembra predstavio Ross, pomoćnika zasnovanog na veštačkoj inteligenciji, sa namerom da inženjerima olakša taj posao, od projektovanja do pripreme sistema za upotrebu.
Ross je namenjen razvoju takozvanih ugrađenih, odnosno embedded sistema. To su računarski sistemi unutar drugih uređaja, zaduženi za određeni posao. Na primer, takav sistem može upravljati industrijskom mašinom ili obrađivati sliku sa pametne kamere. Njegov razvoj zahteva da hardver i softver rade usklađeno, često uz ograničenu memoriju, potrošnju i vreme za izvršavanje zadatka.
Osnovna ideja Ross-a jeste da inženjer običnim jezikom zada zahtev, a AI pomogne da se on sprovede kroz razvojne alate. Korisnik može, recimo, da zatraži objašnjenje greške ili analizu izveštaja. Ross može da pretražuje dokumentaciju, pristupa podržanim alatima i izvršava komande. Zbog te sposobnosti da preduzima korake u rešavanju zadatka AMD ga opisuje kao „agentsku veštačku inteligenciju“.
Njegov rad oslanja se na četiri povezana dela. Baza znanja služi kao tehnička biblioteka sa AMD-ovom dokumentacijom. Veze sa alatima, zasnovane na standardu MCP, omogućavaju pristup samom razvojnom okruženju. Stručna uputstva, nazvana „veštine“, opisuju postupke za rešavanje određenih problema. Gotovi primeri projekata pokazuju kako se ti postupci primenjuju. Slikovito rečeno, pomoćnik dobija biblioteku, pristup radionici, uputstva za rad i ogledne radove.
Takve „veštine“ predstavljaju praktičan deo sistema. U javno objavljenoj zbirci postoje postupci za proveru hardverskog dizajna, analizu vremenskih ograničenja i poboljšavanje performansi. Dostupni su i postupci za posmatranje signala na stvarnom hardveru, što inženjerima pomaže da istraže gde nastaje problem.
Zamislimo, kao ilustraciju, tim koji razvija uređaj za obradu slike. Deo obrade traje predugo. Inženjer bi mogao da zatraži analizu tog dela projekta i predloge za ubrzavanje. Rossovi postupci za optimizaciju omogućavaju ponavljanje ciklusa izmene i provere prema zadatim ciljevima brzine i korišćenja hardverskih resursa. To je bitno zato što ubrzanje jednog dela može zahtevati više raspoloživog hardvera: dobro rešenje mora da zadovolji oba uslova.
Značaj Rossa je u pokušaju da se stručno znanje učini lakše dostupnim tokom svakodnevnog rada. Iskusni inženjeri znaju koje izveštaje treba pogledati, kako tumačiti greške i kojim redom proveravati moguće uzroke. AMD želi da deo tog iskustva pretvori u postupke koje mogu ponovo koristiti različiti timovi. Kompanija očekuje manje ponavljanja rutinskih poslova, lakše uvođenje novih kolega i brži razvoj prototipa.
Koliko će vremena Ross zaista uštedeti zavisiće od konkretnog projekta. AMD u blogu ne daje uporedna merenja koja bi pokazala univerzalno ubrzanje, a navodi i da korisnici moraju pregledati rezultate i predložene akcije. Ross je već dostupan, uz plan da se podrška za dodatne alate i postupke proširuje mesečno. Njegova praktična vrednost meriće se time koliko pouzdano pomaže inženjerima da reše stvarne probleme.