Cloudflare je počeo kao jednostavna aplikacija za pronalaženje izvora neželjene e-pošte (spama). Odatle je prerastao u globalni servis koji štiti web lokacije od svih vrsta napada, a istovremeno optimizuje performanse.

Najveća briga koju su imali investitori i savetnici bila je da će Cloudflare-ovo rešenje, koje je prvobitno bilo fokusirano na obezbeđivanje web lokacija, dovesti do kašnejnja pri učitavanju web stranica. Zato je njihov tim inženjera postao opsednut istiskivanjem latencije bilo gde unutar sistema.

U junu 2010. Cloudflare je tiho pokrenuo privatnu beta verziju za odabrane članova zajednice „Project Honey Pot“. Tada se dogodilo nešto iznenađujuće. Korisnici su počeli da pišu da ih Cloudflare ne samo što štiti od spamera na mreži, već se i njihove web lokacije učitavaju, u proseku, 30% brže. Efikasnost Cloudflare -ovog sistema, sloj keširanja statičkih resursa i činjenica da je Cloudflare uklanjao toliko smeća sa veb lokacija svojih korisnika, značilo je da Cloudflare nije samo nudio sigurnost, već je nudio i neverovatne performanse.

Ova priča s početka razvoja nove kompanije i njihovog revolucionarnog servisa, najbolje ilustruje opsednutost koju Cloudflare ima sa performansama njihovog proizvoda. U srcu performansi Cloudflare-a je masivna datacentar infrastruktura koju kompanija redovno unapređuje, kako bi pratila svoj eksponencijalni rast i rasprostranjenost svog rešenja.

Svakih 12-18 meseci Cloudflare unapređuje svoju infrastrukturu i za gen. 11 seriju su uzeli u razmatranje najnovije serverske procesore iz AMD-a i Intela: Epyc „Rome“ i Xeon „Ice Lake“.

Prvi kriterijum po rečima Krisa Hovelsa, iz Cloudflare-ovog inženjerskog tima, glavna mera performansi, jeste broj upita po utrošenom vatu energije. To je u startu uticalo na odabir procesora: „Ocenjivali smo Intelovu najnoviju generaciju “Ice Lake” Xeon procesora. Iako su Intelovi čipovi mogli da se takmiče sa AMD-om u pogledu sirovih performansi, potrošnja energije je bila nekoliko stotina vati veća po serveru – to je ogromno. To je značilo da su Intelove performanse po vatu neprivlačne.“

Kada je rešena ta početna dilema, preostalo je da se donese odluka o konkretnom modelu sa optimalnim brojem jezgara. To je motivisalo inženjerski tim Cludflare-a da detaljno testiraju nove AMD EPYC „Milan“ procesore u realnim i relevantnim testovima, a izuzetno detaljne rezultate, tumačenje njihovog značenja i značaja, možete pročitati u ovom iscrpnom blogu na Cloudflareovom portalu… spoilers: odabrali su 64-core AMD EPYC 7713!