Interni SSD-ovi su višestruko brži od internih hard diskova, a te razlike u brzinama nisu male – kreću se i do 50x. Takođe, ovi drajvovi su dugotrajniji i energetski efikasniji, što je izuzetno važno kod prenosnih računara (jer obezbeđuju dužu autonomiju rada). Međutim, postoje različiti tipovi SSD-ova, pa ćemo u ovom tekstu ukazati na njihove razlike i (nadamo se) pomoći vam da se odlučite za onaj koji će vam najviše odgovarati.
Zato je, pre nego što krenete u kupovinu najbolje da postavite sebi nekoliko pitanja, jer odgovori na njih mogu da vam ukažu na pravi izbor. Ta pitanja su: Koji tip SSD-a vam je potreban? Za šta ćete ga koristiti? Koliki kapacitet vam je potreban? Koliko robustan drajv želite?
Pa, krenućemo sa odgovorima na svako od ovih pitanja…
Koji tip SSD-a vam je potreban?
Trenutno su u upotrebi dva standarda – 2.5“-ni i M.2 SSD-ovi. Pored njih postoje i mSATA standard, ali on je zastareo i gotovo se nigde više ne koristi, kao i PCIe kartice, koje se upotrebljavaju uglavnom u nekim specifičnim situacijama (kao u serverima, na primer). Dakle, sa tačke upotrebljivosti bitna su prva dva standarda za SSD-ove.
Prvi, 2.5“-ni SSD-ovi su praktično zamena za standardne 2.5“-ne hard diskove koji se upotrebljavaju u laptop računarima. Oni se povezuju preko istog SATA konektora kao i obični hard diskovi, što znači da mogu da se upotrebljavaju i na starijim laptop računarima, ali i u desktop sistemima, NAS uređajima, ili mini PC-jevima. Osim što su upotrebljivi skoro svuda, jedna od njihovih velikih prednosti je što su relativno jeftini, naročito u odnosu na M.2 SSD-ove.
M.2 drajvovi predstavljaju noviju generaciju. Znatno su manjih dimenzija i povezuju se preko posebnog M.2 konektora na laptop ili desktop matičnim pločama. Postoje u različitim dimenzijama, kao što su 22 x 42 mm, 22 x 60 mm, ili 22 x 80 mm. Ovde postoje podgrupe diskova koje se razlikuju po brzinama – M.2 SATA donosi otprilike iste brzine kao i 2.5“-ni SSD, dok M.2 NVMe SSD-ovi imaju i do 10x veće brzine od SATA diskova (ali zahtevaju nešto drugačiji M.2 konektor).
Za šta ćete koristiti SSD?
Za čuvanje i arhiviranje podataka najbitnije je da drajv bude velikog kapaciteta, dok brzina nije od primarne važnosti. U tom slučaju je bolje kupiti SATA drajv jer se za isti novac može dobiti veći kapacitet drajva. Ako je vaša primarna upotreba računara igranje ili upotreba za neke zahtevne operacije koje zahtevaju često čitanje podataka sa SSD-a, onda je bolji izbor neki M.2 NVMe SSD.
Koliki kapacitet SSD-a vam je potreban?
I ovde je način upotrebe glavni faktor prilikom izbora. Ukoliko želite da ubrzate rad računara, dovoljno je da kupite SSD kapaciteta 128 GB (koji se mogu nabaviti za par hiljada dinara) i da na njega instalirate samo operativni sistem. Ubrzanje računara koje se time dobija je zaista veliko i, na primer, omogućiće da se Windows podigne za manje od 10 sekundi.
Cene diskova većeg kapaciteta kreću eksponencijalno da rastu, naročito u kapacitetima većim od 1 TB, pa i to treba uzeti u obzir prilikom izbora. U ovom trenutku optimalan odnos cene i kapaciteta donose upravo SSD-ovi od 1 TB.
Koliko robustan SSD želite?
Prilikom kupovine SSD-a potrebno je obratiti pažnju na dva podatka – TBW i MTBF. U oba slučaja, veća vrednost je bolja. TBW je skraćenica od Terabytes Written i pokazuje procenu koliko terabajta podataka upisa će SSD da izdrži u toku svog radnog veka. Recimo, 600 TBW znači da će drajv u proseku izdržati upis 600 terabajta podataka pre nego se očekuje da će doći do defekta. MTBF (Mean Time Between Failures) ukazuje na malo drugačiju procenu – najjednostavnije rečeno, predviđa koliko dugo vremenski će drajv raditi pre nego što ga zadesi neki neočekivani problem.
Dakle, koji odabrati?
To ipak morate sami da odlučite, jer pravi izbor zavisi od slučaja do slučaja. Drugim rečima odluka zavisi od toga koji port imate na matičnoj ploči, da li vam je bitnija brzina ili kapacitet (ili obe stvari istovremeno) i, naravno, od finansijskih sredstava koje ste odlučili da izdvojite za ovu namenu.
Izvor: Servis laptop računara – ZDE Servis