Preduzeća jednostavno nisu stvorena za rad na daljinu. Decenijama je evropska radna snaga ukorenjena u ponavljajućoj poslovnoj rutini – punom radnom danu sa užurbanim putovanjem na posao i kući. Pandemija COVID-19 donela je hibridno radno okruženje, a mase zaposlenih sada dugoročno traže fleksibilniju radnu politiku od svojih poslodavaca.

Premda vakcinacija pojačava tempo širom Evrope i mnogi predviđaju povratak u „normalu“ kao rezultat toga, malo je verovatno da će se radna snaga vratiti u kancelariju sa punim radnim vremenom. Umesto toga, očekuje se da hibridni modeli – fleksibilan pristup koji omogućava zaposlenima da se uklope radeći sa različitih lokacija (kuća, na putu, ili kancelarija) postanu norma.

Ka fleksibilnijoj budućnosti

S tim što „odomaćeni radnici“ rade dosledno više sati nego oni u kancelariji, pojedinci sve više traže bolju ravnotežu posla i života posle pandemije. Prema nedavno objavljenom izveštaju vlade Velike Britanije, 57 odsto zaposlenih je reklo da im je dostupnost fleksibilnog rada važna, dok je 92 odsto radnika Generacije Y – ljudi rođenih između 1980 i 2000. godine, identifikovalo fleksibilnost kao najviši prioritet.

Mnogi već imaju  plan da  njihovi  zaposleni rade od kuće jedan ili dva dana nedeljno,  dok  su  neki čak dali mogućnost da rade na daljinu za stalno.

Teška raskrsnica

I dok svi znaci ukazuju na budućnost rada koja kombinuje rad od kuće sa vremenom u kancelariji, to poslodavce stavlja na tešku raskrsnicu. Poslodavci znaju da je mnogo  veća verovatnoća da će do narušavanja podataka doći kada osoblje radi dalje od kancelarije. To potvrdilo istraživanje Nacionalnog centra za sajber bezbednost (NCSC) koje pokazuje da sve više britanskih preduzeća doživljava sigurnosne propuste ili napade najmanje jednom nedeljno u 2020. godini, što je 10 posto više nego 2017.

Istovremeno, ti isti poslodavci moraju da daju svojim zaposlenima poverenje i alate koje zahtevaju da rade fleksibilno gde god požele.

Postoje brojne mere zaštite koje IT lideri mogu da primene da bi smanjili taj rizik, od obezbeđivanja da osoblje dobije adekvatnu obuku za sajber bezbednost do raspoređivanja anti-phishing zaštite. Preduzeća koja su bila primorana da se brzo prilagode ovom novom načinu rada takođe moraju da se uvere da odbrana koju su sproveli u cilju zaštite udaljenih radnika tokom pandemije više nije samo privremena i da im odgovara da podrže fleksibilan rad na dugoročni način.

Ipak, ono što je najvažnije, preduzeća moraju da budu uverena da ulažu u tehnologiju koja će zadovoljiti potrebe njihovih zaposlenih – omogućavajući im da budu produktivni, saradnički i što je najvažnije, sigurni protiv hakera.

Jače mere

Prvi korak koji bi trebalo preduzeti je da se osigura da osoblje ima instaliranu virtuelnu privatnu mrežu (VPN) na laptopu, kako bi uvek imalo koristi od iste sigurnosti koja im se pruža na radnom mestu gde god da se nalazi. Kada su u kancelariji, zaposleni su obično okruženi sa nekoliko prstenova bezbednosti – od bezbednosti e-pošte i mrežnog prolaza, do čestih softverskih ispravki i bezbednosne podrške pri ruci – i važno je osigurati da preventivne mere postoje dok rade na daljinu. Na kraju krajeva, najrizičnije sajber pretnje su one koje još nisu otkrivene, što znači da je prevencija krajnji lek.

Bezbednost u oblaku je još jedna važna oblast kojom se preduzeća moraju pozabaviti kako bi se osiguralo da zaposleni imaju poverenja u rad na daljinu. Usluge video konferencije, na primer, postale su izuzetno popularne tokom pandemije, ali nikako nisu nepogrešive; bilo je slučajeva pretnji koje su akteri dobijali pristupanjem video sastancima, posebno jer sve više ljudi radi sa kućnih mreža.  Imajući to u vidu, preduzeća moraju da sprovedu jače bezbednosne mere, kao što su provera veza za sastanke, zahtevanje potvrde identiteta sa više faktora (MFA) i, što je važno, obezbeđivanje zaposlenih da rade na uređajima koji imaju adekvatne zaštitne mere.

Razvijanje pretnji

Oportunistički hakeri dramatično su prebacili način na koji funkcionišu kao rezultat transfera na masovni rad na daljinu – nešto što će se verovatno nastaviti dok se preduzeća prilagode na hibridni način rada. S obzirom da zaposleni rade sa laptopova na kućnim mrežama, phishing napadi su porasli u popularnosti i postali najrasprostranjenija pretnja sajberbezbednosti, a takođe je došlo i do povećanja masovnih i jednostavnih distribuiranih napada uskraćivanjam usluga (DDoS).

Korišćenje ovih tehnika kao mamac za zaposlene da predaju osetljive podatke, hakeri takođe ubrizgavaju malver za prikupljanje podataka kao što su Remote Access Trojan, kradljivci informacija, špijunski softver i bankarski trojanci kako bi preusmerili novac i izgradili botnete. S tim u vidu, preduzeća moraju da obezbede da laptopovi zaposlenih budu u stanju da se bore  protiv ovih sajber pretnji i spreče pristup korporativnim podacima.

Računar sa obezbeđenim jezgrom, Microsoft inicijativa koju podržava AMD, omogućava osoblju da pokrene laptop računare sa robusnim bezbednosnim funkcijama kako bi se uverilo da su zaštićeni od ranjivosti firmvera  i neovlašćenog  pristupa.

Izgubljeni laptop računari

Naravno, sa toplijim danima i otvaranjem bašta kafića, kućna mreža poslodavca nije jedini rizik na koji bi preduzeća mogla da naiđu kao rezultat hibridnog rada. Omogućavanjem zaposlenima da rade iz kafića i pivskih bašta, povećaga rizik da korporativni uređaji završe u pogrešnim rukama; Utvrđeno je da se laptop krade svake 53 sekunde.

Kada laptop računar nestane, softversko potpuno šifrovanje diska (FDE) je obično prva linija odbrane u zaštiti korisničkih podataka, ali ima ograničenja i na kraju ostavlja otvorene podatke hakerima. Efikasan način za obezbeđivanje bezbednosti podataka je šifrovanje sistemske memorije. To znači da, kada laptop računar dođe u pogrešne ruke, ne mogu samo da zaobiđu šifrovanje celog diska pristupom ključevima uskladištenim u memoriji.

Dok se preduzeća odlučuju na nivoe komfora oko fleksibilnog rada, da li da zadrže status kvo, ili da češće ohrabruju ljude da se vrate u kancelariju, jasno je da je neki vid hibridnog rada tu da ostane. Dok lideri gledaju ka dugoročnom planu, od kritičnog je značaja da preduzeća donose ne samo prave političke odluke, već i prave tehnološke investicije, kako bi se zaposleni osećali osnaženo i od poverenja da rade bezbedno bez obzira gde se našli.

Roger Benson, viši direktor, Komercijalni klijenti EMEA u AMD-u