LED sijalice su cenovno došle na nivo kada više zaista nije potrebno razmišljati da li kupiti baš njih. Ipak, za razliku od klasičnih sijalica sa užarenom niti, ovde postoje detalji na koje je potrebno obratiti pažnju prilikom kupovine, a koji se obično ignorišu ili preskaču iz neznanja kupaca. Osnovni problem je što postoje različite boje osvetljenja LED sijalica. Kupci obično kupuju jeftinije sijalice, ne obraćajući pažnju na boju svetlosti, pa se tek nakon njihovog postavljanja neprijatno iznenade. O čemu se tu radi?

Boja

Naime, većina LED sijalica emituje svetlost u kojoj je plava boja znatno zastupljenija nego u dnevnoj svetlosti. Isti slučaj je i u odnosu na svetlost klasičnih sijalica. To na prvi pogled nema nekog značaja, ali dokazano je da plava svetlost ima značajan uticaj na funkcionisanje našeg tela. Rešenje je da se pre kupovine obavezno pogleda podatak o temperaturi svetlosti, koji je kod LED sijalica najčešće istaknut na pakovanju. Preporuka je da taj iznos, za kućnu upotrebu, odnosno za dnevne prostorije bude između 2700 i 3000 Kelvina. Najjednostavnije rečeno, što je na sijalici deklarisan manji iznos Kelvina, to je svetlo prijatnije za kuću. Sijalice sa „hladnijom“ bojom, koja ima više Kelvina emituju više plave svetlosti. Zašto je to bitno?

Regulacija količine plavog svetla ima utemeljenje i u medicini. Naše oči ne blokiraju plavu svetlost, tako da za razliku od UV zračenja (kod koga samo 1% stigne do mrežnjače), praktično kompletna vidljiva plava svetlost prolazi kroz rožnjaču i sočivo oka i stiže do mrežnjače. A laboratorijske studije pokazuju da prevelika izloženost plavom svetlu može da dovede do oštećenja ćelija u mrežnjači koje su veoma osetljive na svetlost, što u ekstremnim slučajevima (dugoročno) može da dovede i do degenerativnih promena u oku, pa i do gubitka vida. Pored toga, plavo svetlo doprinosi i naprezanju očiju. Previše plavog svetla noću (čitanje sa ekrana telefona ili na računaru) može da poremeti ciklus sna i da dovede do nesanice.

(Samo)testiranje

Kada je prodaja LED sijalica u pitanju, problem je što u Srbiji ne postoji obaveza da se taj podatak istakne na pakovanju. Takođe, ako se i istakne, niko ne može da nam garantuje da je tačan. A pošto je proizvodnja sijalica sa temperaturom svetlosti većom od 4500 K (to su sijalice koje daju belu svetlost), znatno jeftinija od sijalica sa nižim vrrednostima u Kelvinima, lako može da dođe do zavaravanja kupca. Kako kod nas ne postoji sistem koji bi garantovao tačnost parametara koje proizvođači i trgovci daju uz LED sijalice, mi kupci moramo da se sami snalazimo.

Iako ne možemo egzaktno odredimo temperaturu boja LED sijalica, postoji veoma jednostavan način da se proceni priroda svetlosti koju one daju. Dovoljno je da se pored upaljene LED sijalice postavi beli papir, a po tragu koji se na njemu pojavljuje može se videti da li je svetlost tople, neutralne ili hladne boje. Ukoliko se na papiru pojavi žućkast ton, to znači da sijalica daje toplo belu svetlost pogodnu za dnevne sobe. Ukoliko se na papiru ne vide promene, onda je svetlost neutralna (oko 4000 Kelvina) i ona je pogodna za radne sobe i kancelarije. A ukoliko je se papiru pojave sivkasti i plavičasti tonovi, onda se radi o sijalici koja emituje hladno belu svetlost.

Zato pre kupovine sijalice, ukoliko imate priliku, isprobajte ovaj trik. Ne košta ništa, a može da koristi…