Partnerstvo AMD-a i Schneider Electrica pokazuje da se trka u veštačkoj inteligenciji više ne vodi samo snagom procesora. Presudni postaju memorija, mreže, softver, energija i sposobnost da se hiljade akceleratora pretvore u pouzdan industrijski sistem.

Evropska ambicija da postane „AI kontinent“ ulazi u fazu u kojoj strategije i javna ulaganja moraju da se pretoče u fizičku infrastrukturu. Novi zajednički projekat američkog proizvođača čipova AMD i francuskog energetskog giganta Schneider Electric pokazuje koliko je taj prelazak zahtevan — i kakvu bi ulogu AMD mogao da ima u njegovom ostvarivanju.

Kompanije su 23. jula predstavile prvi zajednički razvijen i potvrđen infrastrukturni nacrt za AMD Helios, sistem namenjen velikim klasterima za treniranje i pokretanje modela veštačke inteligencije. Nacrt unapred povezuje računarsku opremu sa napajanjem, hlađenjem, fizičkim rasporedom i softverom za upravljanje data centrom.

Prema podacima kompanija, rešenje podržava AI rekove snage do 246 kilovata i modularne klastere sa IT opterećenjem do 10,4 megavata. Predviđeno je tečno i hibridno hlađenje koje može da ukloni do 84 odsto proizvedene toplote, dok bi PUE — odnos ukupne potrošnje data centra i energije koju koristi IT oprema — pri punom opterećenju mogao da bude oko 1,12.

Schneider tako prevodi AMD-ovu računarsku arhitekturu u jezik trafostanica, rashladnih sistema, cevovoda i rezervnog napajanja. To je važno jer AI fabrika nije samo velika serverska sala, već objedinjeni sistem računarske snage, podataka, softvera i stručnjaka. Bez dobro usklađenih komponenti, skupi akceleratori mogu veliki deo vremena provoditi čekajući podatke ili rezultate sa drugih čipova.

Četiri tehnološka stuba Heliosa

Osnovu Heliosa čine 72 AMD Instinct MI455X akceleratora zasnovana na arhitekturi CDNA 5. Svaki raspolaže sa 432 gigabajta HBM4 memorije i protokom do 23,3 terabajta u sekundi, što na nivou reka daje približno 31 terabajt brze memorije.

Veliki memorijski kapacitet omogućava da veći modeli, duži kontekstualni prozori i obimniji skupovi podataka ostanu neposredno uz računarske jedinice. Visok protok smanjuje vreme tokom kojeg akceleratori čekaju podatke. To neposredno utiče na broj tokena, slika ili simulacija koje AI fabrika može da obradi.

Helios prema AMD-ovim specifikacijama dostiže do 2,9 eksaflopsa u FP4 i 1,4 eksaflopsa u FP8 formatu. Niža numerička preciznost može da poveća brzinu i energetsku efikasnost generativne AI, ali rezultati nisu neposredno uporedivi sa naučnim proračunima više preciznosti, niti svaki model može bez prilagođavanja da koristi FP4.

Drugi stub je mreža. Veliki modeli dele se između stotina ili hiljada GPU-ova koji moraju neprekidno da razmenjuju rezultate. U okviru jednog Helios reka, UALink over Ethernet povezuje 72 akceleratora u jedinstven računarski domen sa do 260 terabajta u sekundi agregatnog protoka. Za povezivanje više rekova koriste se programabilne Pensando Vulcano mrežne kartice, dok Pensando Salina DPU procesori preuzimaju deo mrežnih, skladišnih i bezbednosnih zadataka.

Cilj je da zagušenje ili kašnjenje jednog dela mreže ne uspori čitav posao. Programabilna Ethernet infrastruktura trebalo bi i da omogući uvođenje novih optimizacija bez zamene celog hardvera — značajna prednost za centre koji moraju da rade tokom više generacija procesora. AMD: AI Networking Built for Scale

Treći stub su EPYC procesori šeste generacije, poznati pod kodnim imenom Venice. Oni nude do 256 jezgara po procesorskom podnožju, do 16 kanala DDR5 memorije i PCIe 6.0 povezivanje. Njihov zadatak je da pripremaju i raspoređuju podatke, upravljaju memorijom i koordiniraju rad akceleratora.

Za operatera AI fabrike korist se meri iskorišćenošću GPU-ova: ukoliko centralni procesor ne može dovoljno brzo da pripremi podatke i poslove, deo investicije u akceleratore ostaje neiskorišćen.

Četvrti stub je ROCm, AMD-ov otvoreni softverski ekosistem. On podržava okvire kao što su PyTorch, TensorFlow, JAX, Triton, vLLM i SGLang, dok razvojni sloj HIP olakšava prenos aplikacija sa drugih GPU platformi.

Novo okruženje ROCm.AI objedinjuje instaliranje i proveru sistema, pokretanje modela, telemetriju i dijagnostiku. Komponenta Hyperloom koristi AI agente za pronalaženje uskih grla u kodu i GPU kernelima. Za evropske AI fabrike, koje će koristiti i univerziteti, startapi i mala preduzeća, jednostavnije postavljanje i optimizacija sistema mogu biti jednako važni kao njegove vršne performanse.

Od hardvera do evropskog AI znanja

AMD-ova ekspertiza više nije ograničena na čipove. Kompanija je 2024. za približno 665 miliona dolara preuzela finski Silo AI, tada najveću privatnu AI laboratoriju u Evropi. Njeni stručnjaci razvijali su otvorene višejezičke modele Poro i Viking, radili na sistemu LUMI i pomagali kompanijama da eksperimente pretvore u produkcione AI sisteme.

Deo tog znanja ugrađen je u AMD Enterprise AI Suite, dok je sa evropskim partnerima razvijan i model u kojem više organizacija bezbedno deli isti GPU klaster. Takvo iskustvo direktno odgovara nameni EuroHPC AI fabrika, čiji kapaciteti treba da budu dostupni velikom broju različitih korisnika.

AMD već ima i važne evropske infrastrukturne reference. Finski „LUMI“ koristi 10.240 Instinct MI250X akceleratora i EPYC procesore, a na njemu su razvijani veliki modeli za finski i druge evropske jezike.

Budući francuski superračunar „Alice Recoque„, vredan 554 miliona evra, koristiće EPYC Venice procesore i Instinct MI430X akceleratore. Projekat realizuju EuroHPC, francuski GENCI i CEA, holandski SURF, grčki GRNET i evropska kompanija Eviden, koja obezbeđuje BullSequana platformu i sopstvenu mrežnu tehnologiju.

Tako se nazire mogući model evropske AI infrastrukture: AMD isporučuje ključne računarske komponente i softver, dok evropski partneri projektuju sisteme, energetiku, hlađenje, mreže i operativno upravljanje.

EuroHPC kao veliki okvir

European High Performance Computing Joint Undertaking, odnosno EuroHPC JU, trenutno uspostavlja mrežu od 19 AI fabrika i 13 povezanih „antena“, među kojima je i SAIFA u Srbiji. Planirana je nabavka najmanje devet novih AI superračunara, čime bi računarski kapacitet EuroHPC-a za veštačku inteligenciju trebalo više nego utrostručiti.

Ukupna ulaganja Komisije, država članica i pridruženih zemalja u superračunarsku infrastrukturu i AI fabrike u periodu 2021–2027. trebalo bi da dostignu deset milijardi evra. Sledeći korak su AI gigafabrike sa više od 100.000 naprednih procesora po postrojenju. Aktuelna inicijativa predviđa do sedam takvih centara, uz najviše deset milijardi evra javnog finansiranja koje bi trebalo da pokrene najmanje 20 milijardi evra privatnih ulaganja.

Na tom nivou nije dovoljno isporučiti kutije sa procesorima. Potrebne su unapred proverene kombinacije računarske opreme, mreža, hlađenja i energetskih sistema. Značaj Heliosovog referentnog dizajna upravo je u tome što može da skrati put između političke odluke o izgradnji AI fabrike i sistema spremnog za rad.

Otvorenost nije isto što i suverenitet

Helios koristi standarde Open Compute Projecta, UALink i Ultra Ethernet, što proizvođačima servera i operaterima omogućava da prilagođavaju pojedine delove sistema. To može olakšati uključivanje evropskih dobavljača i smanjiti dugoročnu vezanost za jedan zatvoreni tehnološki ekosistem. Prva verzija Schneider–AMD nacrta potvrđena je prema američkim ANSI standardima, dok je usklađivanje sa IEC pravilima relevantnim za Evropu u postupku. 

Saradnja AMD-a i Schneider Electrica pokazuje da AI infrastruktura postaje posebna industrijska disciplina, na preseku poluprovodnika, memorije, energetike, hlađenja, mreža i softvera.

AMD se pozicionirao kao jedan od ključnih tehnoloških oslonaca evropskih AI fabrika. Ali konačna mera evropskog suvereniteta neće biti broj kupljenih procesora niti zbir njihovih eksaflopsa. Biće to sposobnost Evrope da na toj infrastrukturi samostalno razvija modele, usluge i znanje.